***
Nadvladao me je strah od samoće, te je kao osećaj koji već dugo traje izrastao
u slobodni lik sa sasvim jednostavnim imenom-Strah. I sad i taj strah počinje
da me plaši, onako sam za sebe i za svoju korist koju ja ne uspevam da dokučim.
Ali, ono što mi se u ovom trenutku čini kao paradoksalno stanje mojeg
organizma, to je onaj drugi, od ovog straha još veći, jači strah. To je strah
od preke potrebe za onom istom samoćom koja me užasava i istovremeno zadobija
neki oblik mojih simpatija i blagonaklonosti.