***

Neretko se nađem u situaciji kada ovo pisanje doživljavam kao nepodnošljivo mučenje koje se ispoljava u telesnom i fizičkom obliku. Čini mi se da ću kao usled sitosti posle jela ispovratiti sopstveni tekst. Što ga više pišem i čitam, sve je goreg ukusa, bljutaviji je, meni stran i nepojmljiv, kao da je iz tuđe misli izašao. Posle jedne takve mučnine mori me glad kao iscrpljenog logoraša i opet se vraćam tekstu. Tad sve biva lakše, bolje. Iako mi izgleda paradoksalno, upravo tad naslućujem smisao moje mučnine.