Večita sluškinja II deo

Večita sluškinja II deo

Knjiga i film ,,Derviš i smrt’’

Snimljen po romanu Meše Selimovića, u režiji Zdravka Velimirovića, 12. jula 1974. godine prikazan je film ,,Derviš i smrt’’. Uzimajući u obzir polazište da su film i knjiga dva potpuno samostalna umetnička dela, dolazimo do činjenice da se od nekih dobrih knjiga ne da napraviti i jednako dobar film. Ahmed Nurudin, junak Selimovićevog romana, razočarani i poniženi derviš, suočen sa ličnim gubitkom, zapada u očaj i mržnju i počinje da se sveti svojim protivnicima. Pripovedajući o tragičnoj sudbini derviša, pripovedač otvara brojna životna pitanja. Stoga, nije reč samo o osveti i mržnji, već o ljudskom izboru vrednosti i kobnim greškama koje se skupo plaćaju. Ukratko, ovo bi donekle bila jedna od tema Selimovićevog ,,Derviša’’. Film nas je kao publiku lišio mnoštva pripovednih pojedinosti. Brzinski su izneti pojedini citati iz ,,Kurana’’ koji u romanu imaju značajnu ulogu. Likovi su bledoliko predstavljeni u filmu. Odnose među junacima režiser nije precizno postavio, čak je pojedine likove izostavio (Hasanov otac, Ahmedov otac). U pojedinim situacijama ne možemo ni naslutiti motivaciju junaka. Interesantnih dijaloga i rasprava gotovo da nema. Istina je da u 105 minuta, koliko traje film, ne može stati sve ono što nam je Selimović ponudio u svojoj knjizi. Ali, čini nam se i da je i tih 105 minuta preplavljeno greškama, nedostacima i konfuznim segmentima koji se teško daju razumeti.

Kako i zbog čega junaci deluju u filmu? Derviša je izdao Mula-Jusuf, ali nema naznake iz kojih razloga je došlo do izdaje. Možda bismo mogli postupke mladog Mule-Jusufa opravdati njegovim zaljubljivanjem u kadijinicu. Selimović sasvim jasno pripoveda o tragediji mladića, iznoseći pojedinosti iz njegovog nesrećnog detinjstva, koje bi bilo izvor njegove kasnije nesreće. Ako i pretpostavimo da je Mula-Jusuf zaljubljen u kadijinicu, vidimo da ni to nije dovoljovan razlog da izda derviša. Tako zaključujemo da njegova osveta nema snažnog povoda. Znamo samo da je on neki mladi čovek koji spletkari, pojavljuje se kao sumnjuv negativno okarakterisan lik. I to je gotovo sve. Hasan ga u pojedinim scenama posmatra sa nepoverenjem, ali ni za takvo Hasanovo ophođenje prema mladiću ne nalazimo jasno opravdanje.

Jedan od najvažnijih motiva u romanu je motiv zlatne ptice. Pominje se na nekolikim mestima i prerasta u simbol prijateljstva. Ta zlatna ptica je spona između trojice junaka-Ahmeda, Hasana i Mule-Jusufa. Motiv zlatne ptice je izostavljen u filmu, a u knjizi zlatna ptica derviša vraća u prošlost. U filmu vidimo da se derviš u mislima često vraća u prošlost. Najčešće njegovo sećanje priziva slike ratnih bitki i slike nepoznate mlade žene. Ko je žena koje se derviš seća? U knjizi se pominju dve žene. Jedna je majka Mule-Jusufa, a druga je majka mladića koji se pojavljuje u noći uoči Ahmedovog pogubljenja. U filmu je identitet žene nepoznat. Gledalac bi mogao pretpostaviti da je reč o nekoj neprežaljenoj ljubavi iz mladosti. Neuspeli pokušaj da se mladost Ahmeda Nurudina u naznakama predstavi kroz ratna zbivanja i slike žene doprinosi konfuznom predstavljanju radnje i junaka. Na početku filma su scene ratovanja koje se kasnije ponavljaju, a uz njih se pojavljuje lik mlade žene. Ovakve scene se bez posebnog smisla ukomponovane u celokupnu radnju filma. U poslednjem poglavlju knjige, opet kroz sećanja, pripoveda se o razlazu Ahmeda Nurudina i devojke koju je voleo, pošto se vratio iz rata. Ovaj detalj je od presudne važnosti za tumačenje glavnog lika. Jer, razilaženje sa ženom bila je prva velika greška koju je načinio nesrećni derviš u svom životu.

Razumljivo je da su se poglavlja romana morala prilagoditi zahtevima filmske kompozicije, ali pojedine scene su negde ubrzano i besperegledno nanizane, neretko praćene i monotonijom. Otuda je sakrivena i nejasna njihova funkcija, te ne uspevamo da dokučimo ni segmente ni celovitost radnje u filmu. Kao primer ovakvog propusta imamo prikaz pobune u kasabi kad derviš nosi telo poginulog mladića. Zašto bi ova scena bila bitna? Naime, dok ne pronađemo poglavlje u knjizi o pomenutom događaju, teško da ćemo išta razumeti gledajući film. Poginulog mladića oplakuje brat, što derviša dodatno uznemirava, jer ga podseća na lični gubitak, na gubitak brata Haruna. Ovo je samo jedan detalj koji piscu omogućava da upotpuni građenje glavnog lika, u čemu se režiser nije pokazao kao uspešan. Sa sličnim manama se susrećemo u dijalogu čuvara u tvrđavi i Ahmeda koji je uhapšen. Čuvar izgovora rečenicu:,,Znaš li ono kad se zbude veliki događaj...’’. I Ahmed ga prekida rečima: ,,Šta je sa čovjekom koji ti je to govorio?’’. Zatim sledi opis Harunove smrti. Pre replike sa citatima o strašnom sudu niko nije pominjao nekog čoveka, ničim nije ukazano, najavljeno da je čuvar od nekog čoveka čuo ove reči.

Film nam govori da je derviš pokušao da izbavi brata, obraćao se vlasti, tražio pomoć i stradao kada je i sam stupio na vlast. Ali, primetan je jedan ogroman nedostatak kada je reč o samom junaku Ahmedu Nurudinu. Teško da možemo nazreti njegove emocije, misli, razumeti njegove postupke. Intimni monolozi, misli koje muče derviša u kolebanju šta da učini da zadovolji pravdu i da postupa po božijim i ljudskim načelima, a da se ne odrekne emocija prema bratu, sećanje na begunca kojeg je sakrio u tekiji, nemiri u noći praznika Đurđevdana, sve je ovo potrebno potražiti u romanu da bi se lakše tumačio glavni lik iz filma.

Pripovedanje romana je u prvom licu jednine, što je od velikog značaja, jer ovaj tip pripovedanja omogućava intimni ispovedni ton u priči. Na početku derviš polemiše na temu svog pisanja, priznajući da mu je još samo pisanje ostalo kao mogućnost da ispriča ono što ga muči i da mu je papir jedini sagovornik. Na kraju knjige otkrivamo da je sve reči nesrećnog derviša pribeležio njegov prijatelj Hasan. Samo pripovedanje je obogaćeno mnoštvom dubokih filozofskih monologa, koji se pretvaraju u neobične refleksivne deonice teksta. Pisac je na temu samog pisanja dodao i jedan zanimljiv detalj. Mulu-Jusufa je krasnopisac. Ovaj detalj je u filmu izostavljen. Radnju filma pripoveda samo kamera i to po nalogu režisera. Dakle, reč je o pripovedaču u trećem licu jednine. Oko kamere prenosi dijaloge, monologe, slike, prostor. I ono što kamera zabeleži zapravo je sve što publika može dobiti. Sve ostalo treba pronaći u knjizi koja bi potpomogla razumevanje filma.