***
Učili su me da živim pošteno, da ne poželim ništa što je tuđe, da ono što
imam delim sa drugima.
Govorili su mi da ne mislim i ne činim loše, već da živim tako da niko ne
upire prst u mene zbog kakvog ogrešenja i prestupa.
Vaspitavali su me da ne lažem, da ne svedočim krivo, da poštujem istinu kao
najveću svetinju.
Onda su me bacili u stvarnost koja ove norme ne poznaje. Ja sad ne znam
kako da živim. Ako se ogrešim o vaspitanje koje nosim, grišće me savest koja
me, večito budna, svojim krupnim očima nadgleda. Ako se ne prilagodim
stvarnosti, proglasiće me za usamljenu budalu. I opet neću znati kako da živim.
