***

Gordost je praljudski greh kojeg se treba kloniti. Zbog gordosti su prvi ljudi stradali. A danas čovek kao da samo iz narcisoidnih pobuda živi i radi. Posebno u našem poslu gordost se javlja kao krivica u antičkoj tragediji. Neretko smo je i sami nesvesni. Sama činjenica da nas drugi otuđuju i nazivaju svakakvim imenima, od čudaka do genija, nameće nam izvesnu dozu samozaljubljenosti. Onda, kada pobedimo gordost, možemo reći da smo ukrotili sebe i da smo posebno obični.

 

*

Koračam stazom lagano i mislim o sličnosti između malih, seoskih, oskudno udešenih kafana i skromnih božanskih hramova. Ima nešto u tim kafanicama što čoveku dođe poput bogomolje u kojoj okupljanje ljudi uz alkohol i strune ciganskih tamburica liči na kakvo molitveno sabranje, u kojem se čovek oseća prirodnije i u ispoljavanju svojih osećanja, bilo setnih, bilo veselih, postaje iskreniji i otvoreniji prema drugim ljudima. Čini mi se da su u kafani svi ljudi isti, nepoznatim, kao rođačkim sponama vezani, te podsećaju na jednu neobičnu porodicu.