Pobuna

Često se pitam, naročito noću, kad se i mesec izdjanički i lukavo povuče pred mojom sumnjom, i umre kao poslednja nada svetlosti, kakva je ovo teskoba. U otuđenosti ličim sebi na tinejdžera buntovnika koji tvrdi da ga niko na čitavom svetu ne razume. Možda u tim satima i ja dižem pobunu. Protiv porodice, prijatelja, društva. Protiv čitavog čovečanstva. Možda i protiv Boga. Ili mi, prosto, samoća i osećaj nepripadnosti teško padaju? I zato rado proklinjem ovozemaljsko ništa.