Ništa

Moja smrt će nastupiti iznenada. Ali, sigurno, sasvim sigurno. Možda sutra, možda sledeće godine. Možda tek za deset, dvadeset ili trideset godina. Neizvesno je. Nemam pouzdan podatak o trenutku njenog dolaska. Moja smrt će biti nalik mom rođenju. I ono je bilo iznenada. Nije mi bila prosleđena informacija kad i gde ću se roditi, od kojih roditelja, u kojoj porodici, pod kojim imenom. Ništa. Eto, opet ništa ne znam. Rođeni smo da bismo umrli. To je jedino što sigurno znam.

Ništa nije postojalo pre mog nastanka. Hoće li postojati nešto posle mog nestanka?