Tajna

Ona je štitila mene. Prihvatila je našu tajnu zbog mene. Nisu joj bili važni drugi, nije ni sebi samoj bila važna. Krila nas je zbog mene. Sećam se kakve su ranije bile noći. Kada sam joj kradom dolazio u sobu, krišom pred zoru odlazio od nje. Da niko ne vidi da sam noć proveo sa njom, da se ne sazna da odlazim iz kreveta jedne mlade žene. I suludo sam trošio vreme. Moglo je biti bolje. Mogao sam joj podariti neki lepši trenutak. Napravio sam bezbroj gluposti. Povređivao sam je. Bila je žrtva mojih sukobljenih emocija. A kako je vreme odmicalo, postajala mi je sve bliža, potrebnija. Naša veza je jačala, dobijala neki drugi smisao. Nemoguće je bilo sakriti, sačuvati tajnu. Trebalo je udesiti vreme, trenutak, pobeći nedge. Trebalo je isplanirati svaki detalj, predvideti. Ali, kada smo ostajali nasamo, sa mnom se dešavalo nešto drugo. Počeo bih da zaboravljam ko smo, ko sam ja, i po kakvim pravilima treba da živim. Izlazio bih iz svoje odvažne uloge koju je javnost znala, i postajao samo čovek, običan muškarac koji vodi ljubav sa ženom i uživa u čarima lepote ženskog tela. Počeo bih da se opuštam, lud od zanosa, uživanja i strasti. Ona je nastavljala da misli, da drži sve pod kontrolom, da stražari. Jer, znala je. Znala je šta bi se sve moglo dogoditi ako neko sazna, ako nas vide, ako nas otrkiju. Znala je i da bih ja mogao poludeti i napraviti haos.