...

Čudnih li ljudi na ovom svetu!

Pita me skoro jedan čovek:

- Što ti pišeš o meni? I to onakve stvari! Javno! Da svi čitaju!

Ja ćutim. Smeškam se. Pustim ga da se sam seti kad me je jednom gotovo molio:

- Kad ćeš napisati nešto? Onako... Za mene... O meni...

Sad se ljuti. Jer, vidi da ja samo pišem, beležim, ništa ne izmišljam.

Čudnog li čoveka!

Valjda u životu uvek tako biva. Želimo nešto, a posle bežimo od svojih želja...

Sad mi dođe žao što i ovo čitate. A žao mi i tog čoveka. Opet će se naljutiti. Biće da više ni sam ne zna šta želi.