Između muškarca i žene postoji ogromna i
neizbrisiva razlika koja se najtemeljnije da uvideti i odraziti u ljubavnim
odnosima. Žena kad se zaljubi i kad počne da voli, emotivnija je, divlja, neobuzdana.
Ne plaši se ničeg. Muškarac ne poznaje sebe kad oseti ljubav. Izgubi svoju
snagu koja ga održava i pravda njegovo ime jačeg. Muškarac, čak i onaj koji u
nekom trenutku nadvlada svoju gordost i orobi svoje strahove, prolazi kroz
pakleni ponor hvatajući se u koštac sa voljenim bićem. Ali, nikad ženi ne
priznaje postojanje tog ličnog, duboko u duši izgrađenog, pakla. Suviše je gord
da bi priznao da se plaši. Žena, zaslepljena i opsednuta muškarcem svojih snova,
ponajčešće ni ne vidi tu mušku kukavnost, preleće preko nje kao preko
nepostojanja, prolazi kroz nju kao kroz vazduh. Dok se ona bori da zadrži svog
muškarca, muškarac se opire i beži nastojeći da joj ne pripada.
Kakva ludost! Kao kakva neobična igra u kojoj je
pobednik onaj koji izgubi. Onda nije čudno što su mnogi u ljubavi nesrećni.
No comments :
Post a Comment