Ovim
pobeđuj
Zevs, Jupiter, Perun, Alah, Buda, Šiva, Hrist.
Toliko imena, a opet jedan jedini. Jedan, bez imena, lica, tela, bez
postojbine, istorije. Neviđen i nevidljiv, a u svemu, svagda i svugde prisutan.
Danas slave ozakonjenu religiju izdajom Boga.
Čudna li sveta! Možda ni sami ne znaju šta čine. Zato ne zameram njihovim
užarenim glavama koje ne poznaju suludost svojih misli.
Danas slave pravo na slobodu i orobljavaju ljudske
duše u tamnicama svojih praznih mudrosti. Čudnih li propovednika! Možda ni sami
ne pojme da su razrušili sve granice dopuštenja i otplovili putevima bezvlašća.
Zato ih ne mrzim, već ih žalim.
Danas slave vekove jednog dokumenta, a bezbroj
novih zakona su ispisali koje sami gaze blatnjavim čizmama i kao stoka valjaju
se po svojim spisima. Zato ne poštujem njihova učenja, nejasna, mutna, iz
koristoljublja napravljena.
Danas se okupljaju na molitvi koja je ozvaničena
davno. I uzvikuju Ovim pobeđuj! Hoće
li i njih, prepodobne duhovnike sadašnjosti, neka budućnost kanonizovati kao
mučenike i stradalnike za veru, kao što i mi slavimo žrtve prošlosti za ime
Božije?
No comments :
Post a Comment