Ne treba bežati od prošlosti. Naša je, mi smo je
proživeli. Živi sa nama do groba. Ne treba se plašiti budućnosti. Naša je i
dočekaće nas ma koliko da je odlažemo. Treba smireno živeti u sadašnjosti, u
onome što je sada. A to je najteže. Jer je tu, u ovom času, u ovoj minuti, u
ovoj sekundi. I treba živeti samo sada, bez osvrtanja na ono što je bilo, bez
straha od onoga što će biti. Ipak, lako je sve ovo govoriti. Treba živeti i
ostati neoboriv. U tome se ogleda ljudsko umeće, sposobnost da se ne ispusti
trenutak u kojem postojimo.
No comments :
Post a Comment