Tragični konmicar

Tragični komičar

Počinjem sebi da ličim na junaka antičke tragedije. Prokletstvo zbog narušavanja ustaljenog poretka, gnev nedosežnih božanstava. Tragička krivica koja se ogleda u mojim nemirnim traganjima i kazna u nemogućnosti da otkrijem smisao svog postojanja. Negativni junaci koji ometaju svaki moj pokušaj da se oslobodim i prestanem da grešim. Čekam peti čin. Zapravo, možda je taj peti već otpočeo.

Tragedija mog posla se ogleda u mojim komičnim sukobima sa svetom. Nesporazumi između okoline i mene nabijeni su napetošću i nerešivim zadacima koje pokušavamo da rešimo, ali nam ne polazi za rukom. Ja idem na jednu, oni na drugu stranu. I ja zaplačem kad oni počnu da se smeju, a njima naviru suze kad mene obuzme nezasiti smeh. Čini mi se da se nikada nećemo sprijateljiti. Za sve je kriva ova nekontrolisana strast koju osećam prema svom zanimanju i pozivu. Ali, još uvek ne želim da prestanem da pišem.