Sad vidim, sad znam i sad shvatam. Ja imam samo ovaj jedan put. Drugi ne
postoji. Drugi je iluzija, varka detinje vere. I taj put moram, treba da
prodjem. Ne postoji više ni levo, ni desno, ni nazad. Samo napred. U neizvesno,
nevidjeno. Bez strepnje i straha. Možda i bez nade. Ravnodušno. Ali, samo da ne
odustanem od želje da saznam šta je na svršetku tog puta. Dok je te želje,
istrajaću. Kad i ona počne da se gasi, moj put neće imati smisla.
