Razumela me je...

Razumela me je. Rekla je da me voli i da će me uvek voleti. Nije mi obećala ljubav, osećala je ljubav. Znala je da joj sa mnom neće biti lako. Znala je šta je sve pored mene čeka. I bila je svesna šta znači život sa mnom, kakve muke sa sobom nosim. Ja sam joj mogao biti opasnost gora od bolesti. Rekla je da će me uvek čekati, da će biti uz mene, da ne želi drugog.

Ja sam napravio ludost.

Priznala mi je da je spreman da me ponese ovako teškog, strašnog i lošeg. Želela je i htela je da bude sa mnom. Zato sam koristio njenu ljubav.

- Ja tebe nikada neću prestati da volim. – priznala mi je jedne večeri.

- Zašto me voliš?

- Može li se odgovoriti na to pitanje?

-Pokušaj!

- Ne znam. Osećam i znam da te volim!

- Zašto me voliš, Jelena? – ponovio sam.

- Ti si ona polovina koja mi fali da postojim, da se osetim kao celo, potpuno biće.