U nemogućnosti da govorim, ja sedim i beležim.
Pišem priču, pripovedam. Strpljivo, pažljivo i neumorno. U mrklom mraku tražim
zračak svetlosti, kao da se iskupljujem zbog tragičke krivice. I tad se radujem
jer me pisanje boli, i bolujem svoju radost. Priča je moj izlaz i moja tamnica.
Pisanje je moja strast i glas razuma koji šapuće da je sve nemoguće moguće.
No comments :
Post a Comment