Cilj još ne znam. Smisao naslućujem. Naivno branim
svoje zvanje, kao da branim sopstveno telo. Ako sam anatemisani otpadnik jedne
svete crkve, ako sam odmetnik i maskirani nečisti duh u odeždi anđela, moj
poziv je neka nova religija bez bogova. Obožavam istinu. Jedina istina je da
smo rođeni da bismo umrli. I to je priča koju valja pripovedati, i koju su
pripovedali mnogi pre mene. To je priča koja se pripoveda otkako su prva usta
progovorila. A put pripovedanja je kobni put po onog koji pripoveda. Kažem
kobni, jer je lepo i opasno govoriti o prolaznosti svega što se rodi, o propadljivosti
svega što živi i diše. Neminovno je, umrećemo svi, i nikog od nas neće biti.
Pitanje je šta smo uradili prolazeći na kobnom putu naše priče... Svaki čovek
je pojedinačna priča, jedan vredni delić opšte priče čovečanstva, kao organ
velikog organizma koji će umreti, ali i ostati u životu.
No comments :
Post a Comment