Voleo bih da mogu da ispričam nekome ovu našu
priči, da ostane zapis o njenoj patnji. Ali, niko ne bi ni razumeo, niko ne bi
mogao ni da nasluti... Niko ne bi bio sposoban da ispiše redove nesreće kroz
koje je prolazila zbog mene. Samo zbog mene. To se ne da napisati. To izmiče,
reči bi pobegle i porazile me. Reči mi se ne bi dale, utekle bi od mene i
ostavile da sam u duši nosim tragičnu priču o nama. To je moje prokletstvo, da
ne mogu da progovorim koliko sam voleo i koliko se kajem.
Gubio sam je. Venuo je najlepši cvet koji sam
video, najnežniji pupoljak koji je najlepše mirisao. Jer, ja sam zaboravio taj
cvet. Ja sam ga zapustio. Ja sam kriv što je svenuo.
Sa njom je umro deo mene. Sa njom je umro onaj deo koji mi je falio da se
osetim kao celo potpuno biće.
No comments :
Post a Comment