* * *

Prišla mi je.

- Da ne dangubimo... – namignula mi je i usne razvukla u smešak.

- Jelena, hajdemo unutra... Videće nas neko...

Skidala je odeću sa sebe. Osetio sam kako joj je koža vrela, nežna.

Veče je bilo lepo, toplo. Pomislio sam, ne marim, i da nas vide, ne brinem. Ko može da nas vidi? I šta ljudi mogu da pomisle? Na čemu da nam zamere? Sada se ničeg ne plašim. Sa njom sam. Sa njom želim da ostanem zauvek. Ona je moje sve. Smem da radim sa njom šta god hoću i gde hoću. Ne moramo da se krijemo. Ne radimo ništa loše, ništa ružno, nikome nažao. Nikome ne nanosimo zlo. Slobodan sam. Pored nje sam slobodan.

I prihvatio sam. Strgao sam veš sa nje i privukao je sebi. Uzdisala je, njihala se na meni. Osećao sam kako ulazim u nju, kako je vrela svud po telu. Šaputala mi je da me voli, da me želi, da ne prestanemo... Ni ja nisam želeo da prestanemo. Mogle su komšije da nas vide, da nas čuju. Noć je bila živa. Čuli su se glasovi prolaznika po ulici. Nisam mario. Bio mi je važan samo taj trenutak kada se dušom i telom spajam sa njom, kada osetim da među nama nikakvih prepreka i zabrana nema. Vreme je prestajalo da postoji. Dobijali smo radost večnosti u orgazmičnoj blagodati.

Legli smo pod kesten. Nastavili smo da se ljubimo, grlimo, da se mazimo. Ulazio sam u nju sve brže, sve dublje, ujedao sam je za bradavice. Ona je stenjala, uzdisala, zarivala mi nokte po leđima. Govorila je da će izludeti, da će umreti zbog mene, govorila je kao da je već ostala bez razuma. Smešila se, ali su joj neke strašne suze izlazile iz očiju. Vukla me je sebi, stezala, kao da se plašila da ću je ostaviti, da ću pobeći. I ponavljala je gotovo u bunilu da želi samo mene, da ne može da živi bez mene. Bili smo sasvim nagi. Skinuli smo sve sa sebe. Kao da smo u zatvorenoj sobi, a ne na otvorenom prostoru. Bilo nam je toplo, vazduh nas je milovao po koži koja se kupala u znoju. Legla je ispod mene. Moja! Samo moja i ničija više! I ko je mogao da mi je oduzme? Ko je mogao da mi prigovori što sam odabrao da pored nje ostarim? Ko je mogao da me optuži za greh i prestup, da mi zameri što vodim ljubav sa njom pod vedrim nebom u jednom dvorištu?

Ranije smo bežali kao ratni zločinci. Kao da krademo, otimamo tuđe. Bio sam glup. Bio sam bezobrazan. I nisam ni pomišljao da su tajne besmislene. Nisam se plašio da ću pasti. Sve se jednom sazna, sve se otrkije. Samo je pitanje trenutka kada će se tajne raskrinkati.