Apsurdne priče

Iscrpljuju me apsurdne priče, mnogo izgovorenih reči, a ne rečeno zapravo ništa. Guše me lenji sagovornici i zbunjuju svojim nerazumevanjem.

Učestale su situacije kada zbog tuđih neprijatnosti počinjem da se osećam neprijatno. Neretko nakon ispričane priče moram priču da prepričam, objasnim, istumačim, ponekad neki njen deo odglumim ili iscrtam na parčetu hartije. Tada me iznova poražava otkriće da su moji sagovornici ili glupi, ili gluvi, ili ih uopšte ne interesuje moja priča.

Zašto rasipati jadne i nedužne reči, trošiti ih kao da nisu ništa?

Bolje je ćutati