Skupljači slobode II deo
(o filmu ,,Skupljači perja’’)
Film ,,Skupljači perja’’ je tragična povest o
tužnoj ljudskoj sudbini. Iako su u prvom planu Romi, možda se radnja ovog filma
ne odnosi samo na Rome. Istina, romska rasa je lutajuća, nemirna, nestalna,
uličarska rasa, ali i ona rasa koja prepoznaje lepote ovog sveta i možda zbog
te lepote žrtvuje sve što ima. Romi čeznu za slobodom i ruše sve kanone
društva. Zato motiv ljubavi igra važnu ulogu u ovom filmu. Bora je oženjen
prilično starijom ženom, a Mirta Tisu udaje za dvanaestogodišnjeg dečaka.
Njihove sudbine su unapred isplanirane. Tisa i Bora bi bili neka vrsta
pobunjenika i buntovnika koji se ne mire sa nametnutim brakovima koji se
ponajčešće ne sklapaju iz ljubavi u ovakvim kulturama. Romska muzika je
jedinstveni spoj sukobljenih i suprotnih emocija. U romskoj pesmi se komešaju i
prepliću radost i tuga, život i smrt. To su note nabijene razarajućim strastima
koje čoveka bacaju u prave emotivne zanose i začuđuju sjajem zvuka koji je tako
pun života, a opet toliko podseća na umiranje. Takva su sve slike u filmu
,,Skupljači perja’’. Dok sve vrvi od različitih glasova, mnoštva dece, gusaka i
kučića, prostrtog veša na sušarama, dok je sve nabijeno znacima života,
neprestano se oseća prisustvo smrti. Bela boja perja koja je u jakom kontrastu
sa tamnom bojom romske kože ovde nosi negativno značenje. Bela boja kao da
prerasta u nešto što najavljuje kobni, smrtonosni čin. Smrt Mirte je data u
jednoj od antologijskih scena kada u oblaku belog perja zasija crvena boja
njegove krvi pošto ga Beli Bora ubije.
Bora na kraju filma nestaje, ostavlja Tisu i niko
ne zna šta se sa njim dogodilo. Opet se prisećamo njegove nemirne prirode,
njegove nestalnosti i potrebe da ide, da luta. On ne pripada sredini iz koje je
potekao i odlazi nekud da mu se ni trag ne zna.
Bladične tonove razbija neuobičajena vrsta humora
kojim se obogaćuje radnja filma. Pre bi se moglo reći da je humor u tesnoj vezi
sa parodijom, naročito kada je reč o crkvenim poglavarima koje predstavlja otac
Pavle. Sveštenik brzinski čita molitve na venčanju, psuje, voli da potegne koju
čašicu, trguje perjem, pravi nepristojne pošalice, kao kad na venčanju pita
mladu za ime:
- Tisa? Ima li ribe u toj Tisi?
Polemika sa religijskim
motivima se ogleda na više mesta u filmu i ima izuzetno važnu funkciju, jer
poručuje da se moderan čovek izgubio odrekao Boga i onoga što je dobro. Film
počinje citatom iz Jevanđelja po Luki koji govori o zaposednutom čoveku iz
kojeg su izašli đavoli i ušli u krdo svinja, te su svinje poludele, uskočile u
jezero i u njemu se udavile. Stihovi Jevanđelja propovedaju o upornosti satane
da uništi čovekovu dušu i o Hristovom isceljenju čoveka. Sa tim u vezi su i
mnogobrojne freske koje se tokom filma smenjuju, odbojnost igumanije koja odbija
da krsti ili sahrani bebu, Psalm ,,Blagoslovi, duše, moja Gospoda’’ koji se
čuje u pozadini dok Bora nosi Mirtino telo i baca ga u jezero, kao što su i zli
dusi u svinjama sjurili u jezero i utopili se.
Prisustvo zla, ali ovozemaljskog, ljudskog zla
besprekidno se oseća u filmu ,,Skupljači perja’’. Demonska, adovska atmosfera,
sivilo prostora, dominacija simbola koji dočaravaju depresivna stanja,
prljavština, agresija, verbalni i fizički sukobi, nasilje u različitim oblicima
preplavljuju radnju ovog filma. A sve je predstavljeno izrazito naturalistički,
surovo realistički, bez preteranog umetničkog ulepšavanja i doterivanja.
Pesma ,,Đelem, đelem’’,
koja predstavlja glavnu muzičku temu filma i koju izvodi Olivera Katarina,
postala je popularna upravo zahvaljujući ,,Skupljačima perja’’. Na prvom
Svetskom kongresu Roma u Londonu 1971. godine proglašena je za međunarodnu
romsku himnu. Pesma u svega nekoliko stihova aludira na stradanje, progon i
pogibiju Roma tokom Drugog svetskog rata, peva o lutanju i traganju za srećnim
Romima. U prevodu na engleski jezik naslov našeg filma glasi ,,I even met happy
Gypsies’’, što je zapravo prevod jednog od stihova pomenute pesme:
Maladilem šukale romeja
(Sretao sam čak i srećne Cigane)
Skupljači perja su skupljači slobode, one slobode
koja lebdi lagana, tanka i svilena kao perje koje ponese vetar. Otuda junaci
ovog filma nisu samo siromašni Romi koji trguju perjem. Oni prerastaju u neku
vrstu simbola. Setimo se da i reč ,,Rom’’ na ciganskom jeziku znači ,,čovek’’.
No comments :
Post a Comment