U nastojanju da u svemu što se oko mene i sa mnom
zbiva u ovom privremenom i prolaznom boravku nađem logične i smislene veze,
uzroke i posledice, koristi i štete, sve više je u moju misao ulazio trulež
alogičnosti i sve mi se više činilo da šta god da se dogodi rađa se po nekakvoj
igri slučaja. Na kraju me je putanja razočaravajućih misli dovela do saznanja da
je i ta lukava igra slučaja, kao kakva đavolja rabota, lišena i najmanjeg zrna
smisla.
Ili nije svagda i svugde ovako? Mora biti da negde postoji neki meni
još nepoznat prostor, makar krajičak zemlje, gde ne niče seme bezvlašća, gde ne
žive obespravljeni ljudi i gde čovek umire ponosan što se rodio.
No comments :
Post a Comment