***

Život ne može da prestane da postoji. Čak i da se po proročkim knjigama dogodi smaknuće čovečanstva i da na zemlju stigne legionar tame, verujem da će neko ostati. Makar jedan čovek na mostu. Ne zaboravite da je i posle velikog potopa, kako legenda veli, ostalo nešto pošteđenih ljudi.

 

***

Prosto, istina je jedna-rođeni smo da bismo umrli. Sve ono što se dogodi od našeg rođenja do naše smrti jeste jedan most, jedan prelaz. Svi idemo preko tog mosta. Razlike u našim koracima su samo nijanse. 

Ali, ono što poništava i suzbija pesimizam jeste činjenica da se uvek pojavi neko nov i krene našim mostom. U istom času dok neko umire, negde se neko nov rađa. Krug se obnavlja. Likovi se smenjuju. Ono što je nepropadljivo, što ostaje posle nas koji odemo na drugu stranu i što uvek traje jeste sam most.

***

***

Ipak, žena nije predodređena za nesreću, već je nesrećan ko ženu nesrećnom čini. Žena je simbol svega lepog. Ona je princip lepote. Lepota je u dosluhu sa savršenstvom, a savršenstvo ima otelotvorenje u ženi. Budući da je ljudska osnovna slabost nemogućnost da se dosegne savršenstvo, ili da se savršenstvo poseduje samo na kratko, sudbina lepotice biva jasna i očigledna tragedija.

***

***



Naša najgorča tragedija svakako je naša prolaznost, nemogućnost da se zaustavi vreme, da se vratimo nazad ili da ne krenemo napred. O toj muci prolaznosti držim da govori vaskolika književnost. Neko o tome pripoveda sa više, neko sa manje tuge.

 

***

***

Sve što se oko mene, sa mnom i sa drugima zbivalo ostavilo je neizbrisiv trag na mene kao čoveka i pisca, ali ono što mi je najteže palo u životu i što me je pogodilo strašnije nego ma čija smrt ili bolest, bila je ova rečenica: ,,Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe.ʻʻ