Skupljači slobode I deo
(o filmu ,,Skupljači perja’’)
U režiji Aleksandra Petrovića 1967. godine
snimljen je film ,,Skupljači perja’’, koji je iste godine nagrađen prestižnim
priznanjima. Film je osvojio Gran pri žirija Filmskog festivala i nominovan je
za Zlatnu palmu Filmskog festivala u Kanu, nagradu Međunarodnog udruženja
filmskih kritičara, da bi 1968. godine bio nominovan i za Oskara za najbolji
strani film.
U ,,Skupljačima perja’’ po
prvi put je verno predstavljen život Roma i njihov položaj u društvu i po prvi
put su gledaoci imali priliku da gledaju film u kojem se govori na romskom
jeziku. Glavni akteri su autentični vojvođanski Romi. Za razliku od tadašnjih filmova,
radnja ovog filma je odstupila od uobičajenih priča o idiličnoj atmosferi u društvu
u posleratnom periodu. Stoga je Petrovićevo delo tipičan film crnog talasa.
Pribegavajući naturasiltičkim potezima, autentičnom prikazu životne stvarnosti,
ogoljavajući jedan vid života koji istinski postoji u vojvođanskoj
višenacionalnoj sredini, tematizujući socijalno stanje romske populacije, ali
obrađujući motiv ljubavi, međuetničke odnose, ovaj film i danas sa pravom
zauzima jedno od prvih mesta među srpskim filmskim ostvarenjima.
Glavni junaci su skupljači
perja, Beli Bora i Mirta Klaser. Radnja prati sukob među ovim likovima, njihova
poslovanja u skupljanju perja po vojvođanskim selima, muke i nesreće koje im
život priređuje. Akcenat celokupne priče jeste na sudbini Belog Bore, kojeg
igra Bekim Fehmiju. Bora je u velikoj meri tipičan predstavnik romskog naroda.
On nosi onaj slobodarski duh, on je lutalica, voli kafanu, pesmu, alkohol,
kocku. U okvirima jednog sirotinjskog života koji dočaravaju gola i bosa deca,
blato, trošne niske kućice prekrivene trskom, polupani prozori, žene, galama,
Bora ne nalazi svoje mesto. Žilav, mlad čovek, pun energije koju pretače u
agresiju i nasilje, iživlavajući se na ženi pošto na kockanju izgubi novac,
Bora nam na početku filma najpre izgleda kao jedan ciganski mangup i ništarija.
Ali, kako se razvija radnja, pažljivije upoznajemo Borin složeni lik. On se
zaljubljuje u mladu devojku Tisu, Mirtinu pastorku, sa kojom se venčava i
dovodi u svoju kuću iako još uvek živi sa prvom suprugom. Ovakvi poremećeni porodični
odnosi donekle obistinjuju onu često izgovaranu rečenicu kojom se prikazuje
život romskih porodica-,,ciganska posla’’. Ali, pogrešili bismo ako bismo se
vodili idejom da je Petrović u svom filmu nastojao da nam poruči da su Romi
ljudi bez kulture, civilizacije i pameti. Film ,,Skupljači perja’’ je priča o
teretu životne sudbine. Film je prava drama o opstanku. I u toj drami neretko
provejavaju znaci neobičnih, tipično balkanskih strasti kojim je potkupljen i
nošen čovek sa ovih prostora. Možda je jedna od najvrednijih i najoriginalnijih
scena u ovom filmu ona antologijska scena kada Beli Bora lomi čaše u kafani i
širi krvave ruke, dok mu lepa pevačica peva ,,Đelem, đelem’’. Ta scena je
zapravo jedna velika priča o čoveku koji pati, peva, nanosi sebi bol i uživa u
tom bolu. U toj priči se prepliću najcrnja i najsvilenija osećanja, najgore
boli kada čovek doslovno krvari i najveće radosti uz zvuke omiljene pesme. Nije
Beli Bora obični pijanac koji razbija čaše u kafani.
On je pijanac koji pati,
plače i smeje se u isto vreme. On je živ čovek kojeg muči tuga. I to ona tuga
koja se ne može nazvati običnim imenom. Bora nas podseća na jednog
romantičarskog bajronovskog junaka, stranca u ovom običnom svakodnevnom svetu, na
sanjara i tragača za srećom koja ovde i sada ne postoji. On čezne za nečim, za
nekim, od njega samog je jača potreba za drugim životom, ali ne za mirnim
životom van ciganmale, već o nečemu što ni on sam ne ume da imenuje i prepozna.
U nemogućnosti da se oslobodi svakodnevice i običnosti koju mu život pruža,
Bora izrasta u mazohistu, njegove krvave ruke svedoče o psihičkoj uznemirenosti
i duševnoj boli. A Tisa je jedino lepo što mu se dogodilo, i to lepo mu izmiče,
beži i nestaje. Nije Bora ni običan Ciganin. On je ,,Beli’’ Bora.
Tisa nas podseća na jednu nesrećnu lepuškastu
Cigančicu iz dela Bore Stankovića. Zatečena u svetu koji je surov, hladan,
gramziv, u kojem je individua obespravljena, boraveći pored bezobzirnog očuha
Mirte, koji u jednom trenutku pokuša da je siluje, Tisa, zanesena pričama o uspehu
u velikom Beogradu, odlazi na put. Ali, kao što je slučaj sa svakom tragičnom
junakinjom, tako je i Tisina sudbina preodređena za nesreću. Beograd nije grad
uspeha, sjaja i sreće. Beograd je veliki grad u kojem Romi žive isto kao u
vojvođanskim selima, grad u kojem dečak invalid živi od prosjačenja na ulici.
