...

Sušt našeg posla je da pišemo priče o onima koji traže spoznaju i da, ako ne jedinstvene činjenice kao neka nauka, nudimo bar varijante, ili moguće odgovore na pitanja koja muče čitavo čovečanstvo od kada je prva reč napisana i od kada su prva usta progovorila. A tu je na prvom mestu pitanje smisla života, odnosno pitanje smrti. 

..

,,Verujem da je pisanje zanat kojim se otkrivaju odgonetke sudbinskih zagonetki. Sledeći tu misiju, shvatio sam da je priča čovečanstva ujedno i moja intimna priča, jer se u sudbini kolektiva iščitava sudbina pojedinca i obratno.ʻʻ

...

,,Moj put ka priči je jedna vrsta hodočašća ka onom što je jedno i jedinstveno.

Za sve što jesam i nisam učinio postoji smisleno i racionalno objašnjenje, a najracionalnije objašnjenje mojeg izbora da pričam o priči vidim u prastaroj i bezbroj puta izrečenoj tvrdnji da mrtva usta ne govore.ʻʻ 

...

Sve što se oko mene, sa mnom i sa drugima zbivalo ostavilo je neizbrisiv trag na mene kao čoveka i pisca, ali ono što mi je najteže palo u životu i što me je pogodilo strašnije nego ma čija smrt ili bolest, bila je ova rečenica: ,,Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe.ʻʻ