***

U nastojanju da u svemu što se oko mene i sa mnom zbiva nađem logičke i smislene veze, uzroke i posledice, koristi i štete, sve više je u moju misao ulazio trulež alogičnosti, besmislice i sve mi se više činilo da šta god da se dogodi, rađa se po nekakvoj igri slučaja. Na kraju me traganje dovelo do spoznaje da je i ta lukava igra slučaja, kao kakva đavolja rabota, lišena ma i najmanjeg zrna smisla, te da se upravo u toj njenoj lišenosti smisla ogleda sav smisao. 

***

Prostom i malodušnom narodu su najlepše i najdraže one priče koje su pune sočnih laži i prostakluka. One zadovoljavaju duševnu glad bednika. I uvek su, kao po nekom strogom pravilu, ispripovedane tako da su miljama daleko od istine. 

***

Možda je to zlatno rešenje za kojim i ja tragam već godinama... To pisanje... Možda je ono jedino sigurno oružje kojim mogu da zavaram, ako već ne mogu sasvim i u celosti da pobedim, strah!