Migrena. Mala smrt. Nije ni
smrt. Jer, ne umire. Ali, liči na umiranje. Odumiru delovi tela. Bol u glavi
ima apsolutnu slobodu. Steže. Sve jače. Neko je na glavu stavio nekakvu spravu
za mučenje. Možda stegu. Pritisak je nepodnošljiv. U sobi je mrak. Sasvim. Gust
mraka. Toliko da ni zračak svetlosti ne sme da probije u sobu. Ali, javlja se i
neki irealni strah od tog istog mraka koji je očima trenutno preko potreban. Ipak,
zla svetlost se podmuklo prikrade. A kapci su teški. Spušta ih kada počnu da se
kreću pomahnitale tačkice i bledunjave niti. Oslepeće! Glava se tada precizno
deli na dve polovine, na bolesni i zdravi deo lobanje. Onaj onesposobljeni levi
deo, na koji su se obrušili zidovi kuće, ne živi. Samo trpi bol. Desni,
zdraviji, kao da ne postoji. Tek na momente daje znake života. Dok desno oko
pokušava da se sabere u mraku, levo, željno tmine, ni nepomišlja da progleda,
jer će ga nepodnošljiva bol izbiti iz lobanje. Leva strana je paralisana bolom.
Kao da na njoj leži kamen. Ili se stena odvalila i pala na levi deo glave. Raspada
se lobanja. Desna strana nikako ne reaguje. U glavi je tesno. Napeto. Ni za
najsitniju misao nema mesta. U fetusnom položaju, leži na položaju, skuplja se
kao nejaka životinja koja je rastrzana i raspolućena. I dok se mišići kidaju u grču, žudi za jednim
krikom, jaukom. Ali, govor je oduzet. Nabija jastuk preko glave. Kao da se
brani od nekog. Sad je najgore. Sad nikako ne sme ona pakosna svetlost da dođe.
Ta svetlost udara po kapcima, onda ih seče i počinje da kopa oči iz duplji. Razara
oči! Kida zenice! Beonjače prži! Nemilosrdno! A u dupljama je vrelo. Kulja vatra
i ide unutra, u glavu.
Poludeće, izgubiće razum. Bol
migrene kod nekih ljudi izaziva šizofreniju. Možda već ludi. Ko bi normalan
podneo ovakav bol,pita se.
Sledi povlačenje. Najpre mučnina,
pa povraćanje, zatim faza polusvesti i paraliza čitavog tela, što je zapravo
najava za ono najgore što tek sledi – stanje posle glavobolje. Treba oporaviti
mozak koji je pretrpeo zlostavljanje i razdražena čula primiriti.
Ima li migrena smisla? Kuda
sve ovo vodi? Je li migrena, možda, priprema za neki drugi oblik mučenja? Jer,
svaki novi napad je agresivnijji, nemilosrdniji prema levoj strani glave. I preti
da se olako priširi na čitavoj lobanji. Jer, u onom momentu kada se glavobolja ponosno
vrhuni, odnoseći prevlast u centralnom nervnom sistemu, misao o bolu postoji
samo kao misao o bolu u celoj glavi. Ni lekovi više ne pomažu. Pije ih po
navici. Lekari kažu, tako je sa migrenom. Od nje se ne umire, sa njom se živi. Besmislena
konstatacija! Sa migrenom se polovično živi!
